Polaziš kroz pakao? Sama riječ sve govori „PROLAZIŠ.“ Ne ostaješ u njemu, nego ideš naprijed i tražiš izlaz, ja ti, svi mi. Osobno sam prošla bezbroj vrsta pakla, neki su imali i više od devet krugova, ali sam iz svakog izišla i zatvorila vrata za sobom, bolje rečeno, armirala ta ista vrata. A šta je najgore, ne upoznaš vraga u paklu, nego van njega. A znaju biti tako mili, dragi, uvjerljivi. Ništa je vrag prema ljudima. Od vraga se zna što možeš očekivati, a bogme, kad malo bolje razmislim, zna se i kod ljudi.
Ne možeš živjeti da ne vjeruješ nikome, ali, kad god sam vjerovala, požalila sam. A naravno plesne život, ali i ja samu sebe. Umjesto da se plesnem prije nego što nekom velikodušno udijelim povjerenje, ja to učinim kad hodam kroz pakao. Ali, neka… Ja ću iz pakla izići, a oni ne mogu izbaciti pakao kojeg nose u sebi. Ne krivim ja nikog što m je gurnuo u pakao. Ja sam ta koja je dobrovoljno stajala na rubu. Barem sam naučila da se ne razbacujem povjerenjem, nego da ga dajem na kapaljku. Kasno, ali nije prekrasno. Glavno je da sam naučila lekcije… bogme jesam, itekako. Da je postojao teži put, ni taj me ne bi mimoišao.
Daješ ono što nosiš u sebi, netko raj, a netko pakao
I zato… kad prolazite kroz pakao, shvatite da je to samo privremeno. Proći ćete kroz njega. Istina, bit ćete ranjeni, tužni, razočarani, drugačiji, ljuti, ali na to imate potpuno pravo. Bolje i proći kroz pakao, nego ostati ispred vrata pakla s vragom. Vjerujte mi, to je istina. Puno toga nas život nauči, skupo se plati iskrenost i povjerenje, ali neka… platit ću ja i kamate, ali neću biti poput njih. Žao mi je ljudi kojima je jedini cilj uništiti nekog. Žao mi je te mentalne sirotinje koja ne može dati ono što nema. Daješ ono što nosiš u sebi, netko raj, a netko pakao. Hvala svima koji su me gurnuti u pakao. Naučila sam najvažnije lekcije dok sam prolazila kroz njega. Da su ti ljudi pokazali imalo dobrote, ja ne bih bila ono što jesam. Sretna, mirna, čiste savjesti i još čistijih misli. Svoja na svome, ne dugujem nikom ništa, i ničija me suza nije sustigla. Nije li to predivno?
I zato, nije svako zlo za zlo. Nije to prazna uzrečica, nego pravo lice istine. Taj put morate proći da bi bili spremni za neki novi. Gore od onog što prolazite teško da može biti, ali je samo jedno važno, proći će. Ne odustaje nikada. Nećete valjda, osobi koja vas je gurnula u pakao, priuštiti to zadovoljstvo da vas gleda u paklu? Iziđite iz pakla i budite sretni. To im je najgora kazna. Sad, kad se okrenem iza sebe, uviđam da me je prošlost bacila na koljena, da bih znala cijeniti trenutke i život koji sada imam. A bilo je trenutaka kada sam padala, puzala, i pokušavala ustati, ali mi je to pošlo za rukom iz stotog pokušaja. I onda… iz ove perspektive gledano, loš period je bio samo uvod u najljepše trenutke mojeg života.
Budite jaki, hrabri, ponosni i puni inata
Kad ti se život raspadne, složi se iznova u mnogo ljepšu sliku. Ti komadići se poslože fascinantno precizno. Mogu samo reći, najteže i najbolnije lekcije nije mi dao život, nego (ne)ljudi. Sama sam kriva. Ljudi se prema nama ponašaju onako kako im dozvolimo, ili smo primorani da im dozvolimo. Bila sam jaka, a to je bio jedini izbor koji sam imala. Koliko toga možemo, saznamo tek u situacijama koje nas potpuno slome, da bi na tim ruševinama izgradili nešto prelijepo, novo, drugačije. Nikad nemojte dozvoliti da vas žale, niti da žalite samu sebe. To je nešto najgore. Budite jaki, hrabri, ponosni i puni inata. Sve možete, što god želite, samo trebate to imati na umu.
Nakon bezbroj pakala kroz koje sam prošla, više se ne bojim proći opet kroz njega, ali se ljudi bojim. Nisu sotone u paklu, nego ljudi koji su gurnuti u njega. Ako prolazite kroz pakao, požurite da nađete izlaz. Vama nije mjesto u njemu. Kad prođete kroz njega, sve je nekako ljepše, drugačije, kako mi, tako i sve oko nas.
