Pogledam na sat 11 uri je. Jučer sam se dogovorija telefonski za razgovor sa šjor Franom Bakotićem iz Bratovštine Sv. Križa da mi priča malo o Križevoj ulici. Nisam valjda te „sriće“ da je to baš on?
I bija je! I nije mi zamirija!
- Mi se sada nalazimo u kući Bratovštine Sv.Križa koja je osnovana 1439., a kuća je napravljena 1904. To znači 92 godine. Mi se sad tu nalazimo u oton dvorani Svetoga Križa.
Križeva ulica je vjerojatno spomen od ranije crkve ove koja se gradi na drugo mjesto Svetoga Križa od 1680.godine.
-Od 1680. godine zove se ulica Križeva jer se tada počinje gradnja crkve današnje Svetoga Križa koja je kasnije naravski obnovljena ali je zvonik osta od te godine do dana današnjega. Iako je osnovana župa 1625. a Bratovština sv. Križa osnovana je 1439. u bivšoj crkvi Sv. Marije del Moriš od narivis... Ona je bila srušena za vrime kandijarskog rata.
-Ja san rođen u susjedno Križeve ulice u Arapovoj ulici. To je omar u susjedstvo tako da san bija ka dijete oko crkve, kasnije kao ministrant i do dana današnjega san od svoga djetinjstva pa do danas vezan uvik uz crkvu Svetoga Križa. To znači, računajmo od tri četiri godine To je više od šezdeset godina sam uz Križevu ulicu i crkvu Sv. Križa.
Križeva ulica u moje djetinjstvo
-počimljemo sa strane gore od Mrjana. Bija je Mikeli oni su inače rođeni Reić ali su ih zvali Mikeli. Oni su imali trgovinu mješovite robe.
Godine 1928. gradi zubar Šanto Kazolini kuću, koju kasnije kupuje nju Frane Alino...Frane ovi, kupuje nju Frane Ivančić da bi u nju držali su kruh. Reići u jedan dio dućana bili su tri dućana u sredini je bija Filip Kunjac koji je prodava meso koji se i do danas zadržala mesnica, a na kraju je bija (Srdelić postolar kasnije je prodavala Tvrdić kruh a naposljetku sam ja radija više od trideset i dvi i tri vijence, da bimo išli do susjedne crkve sv. Križa. Tod se nalazila ranije radnja koju je drža Jurjević Ante kojega su zvali draga gospoda. Ispod crkve (Svetoga Križa imala je radnju Dobra Šitić iako se ona zvala Tomić. Ispo nje ima je Paško Kaliterna svoju mješovitu robu .
Idemo pu dole ima je Fradelić Gare Mare ima svoju mješovitu robu, ima je Haraboka gostionu di se pila rakija i ujutro one krafne i ove fritule, do nje je bila Fra Ivan iako se oni zovu (Srdelić a to su bile dvi sestre Fra Ivan. Jedna je bila Ana, jena Milka koje su uvatili duboku starost. Ispod nje je prodavala slastičarnu (Stipinović, ispod nje je bija vodoistalater Ante Ante i di mu je žena šumprešavala oni košuje i donje rublje. Do nje je bila Gotovac prodavaona isto mješovite robe. a ispod nje bila križa... o ova prodava to je isto držala od Galini mater. Do nji di je sada Krivić ovi, Krivić ovi šta pravi ključeve i otvara razne brave kase, tot je bila Ostoja jedna Marica koja je imala svoju mješovitu robu. Ispo nje je bila Luvida koja je prodavala voće i povrće, ona bi stavila vanka naranče i limune i ovako kako je šta bilo u doba i onda došla banka jel te, Hipotekama se onda zvala državna banka. Tu je bija uvik mir i tišina, nije smilo se ništa iako možemo mi sada svega mislit prija poslin deset sati niste smili niti trest robu a kamoli je sušit ili prolit malo vode jer odma je bila plaćala se globa jer je tada bila općinska pulicija di su bili niki naši Varošani, recimo Cotić, Deić, Alujević tako da su oni znali cili temperament naših ko bi bilo ko se proli vodu, ej šora Mare,šora Kate , nije ura od prolivanja vode, munta je deset dinari, a deset dinari ste mogli kupit više od kila mesa a to je bija život za nas.
Koliko je onda Bratovština imala članova?
- U ono doba je bilo 350 članova samo bratovštinu sv. Križa. Morate razumit da je Split, Veli Varoš, zapravo cili Varoš, pa oni predjel doli od, recimo od Meja, a onda u Meja nije bilo kuća, a onda recimo od instituta, pa kad ste išli sve do simo znalo je je bit po nikoliko vjenčanja od subote, znalo je bit po nikoliko krščenja i svi pogrebi su bili. To znači kad bi došlo u proljeće , recimo ili jesen kad lišče otpadadu onda je harala tuberkuloza, to bi znalo biti po par pogreba u (Sveti Križ jer najveći smo imali broj stanovnika od svih drugih predgradja jer se zvala Župa 6v. Križa Veli Varoš i Dobri, jer onda nismo imali nego tri župe, bila je Župa Grad i Župa Sv. Petra, koja je bila Lučac i Manuš, a mi smo bili najjašči, jel te brojčano.
A danas, danas su tu neki drugi, nema više Splićana,zar ne?
- A ko če koga vridat. Bmi je mučat to bi upa u jedan...
Križeva ulica nije bila popločana, ranije je bila u one nike kamene ka sa strane , a u sredinu su bile granitne koske i ovo se nazad dvajs godin kada su ženske imale one štikavice postole ili kišobrane, onda bi in zapa unutra cipela ili kišobran, onda bidu sovali , onda oni iz mjesne zajednice ondašnje Varoš su urgirali na općinu da neka se baci asvalt, a oni neznadu koliko su pogrdili. Recimo jer je to sigurno bilo prvi asvalt od uredjenja ulica asvaltirana je Križeva, jer je tot bila crkva jer se to sve slivalo vjenčanje, kako san van reka pogrebi, presesije razne sve je odilo od tuda.
Danas se tu neka druga glazba čuje, nema više tovari, nema više kari...
A bože moj onda ste ujutro vidili to se ja dobro sjećanj jer san bija niko doba i remeta pa bi ujutro odili sami tovari. To je bilo ujutro recimo izmedju šest i sedan sati odili su tovari i vraćali se uvečer, i naše žene su nosili verduru na pazar prodavat, onda bi se vratili sa pazara oko podne, tako kad bi bilo 10/11 sati kad su dica bila u školu nije bilo nikog, bila je pusta a sunce sja. To je bilo uživanje tot sidit, a sada nedaj bože da dojdete na ponoćku ovde ili kad je koja svečanost od pušteg pucatanji, tu se više ispali kaluni i ovi modernoga pucatanja, ja ne znan nego prije u ondašnjon ciloj Hrvatskoj.
A magarci nisu smetali, a zasigurno su se i oni svojin revon javjali?
-Jesu se javljali ali je njihov glas bija umiljat. Oni bidu samo znali kasno, oni su bili najopasniji u aprilu jer tad je mlada trava onda se tada tovari koprcadu, a u ono doba kada su dolazili doma bili su naprčeni nisu mogli ni od muke odit a nesmali pivat A šta se tiče čistoće, spadala je u cenar grada di se svaki dan dva put mela, a ujutro bi se ove vargule, kanalizacije jel te to su bili vargule di bidu ji minjali i svaki put su imali svoj depozit, ne ka sada otvoreno, nisu smrdili, diglo bi se ulilo vode, očistilo, prolilo i onda je to više nije, a bilo je bože moj, a bilo je pogotovo u litnjo doba kad se peče riba, kad se ono vanka jilo , svak je večinon vanka u dvoru je živi jel te.Bile su to male kuće nije to bilo, sad kako je ko zna, čulo se pečetanja od ribe, od ovega od onega jel te,pogotovo zimsko doba bakalara, kupusa i ovih stvari, svuda je bija isti dim. Dim je bija, ako ste vi bili doli, jer kako stoji Mrjan uzvisinu, ako ste vi slučajno odili niz Križevu ulicu ili niz Veli Varoš , varoški prilaz ono od obale, onda ste vidili svuda isti dim, jer se dimilo, bilo je dosta kuč koje nisu dobili nikako imali struja se stavijala ali bez ikakoga štekera tako da vi ništa niste mogli uštekat Kad je počeja rat onda su počeli radit utikače za oni rešo otvoreni da možete skuvat malo kafe, malo bilo šta. prija se i na fiigeru kuvala kafa, sve je bilo uz komin, uz fugeru, kasnije su komini išli ča došli su špakeri od matuni jel te samo oni elementi željezni i otot se kuvalo, tad je trebalo više drva nego prije jer su bili komini pa si moga svega bacit na komin a sada su bila manja drva koja je tribalo, pa opet je to sve to dimilo. Eno, ostali smo živi, i boje nego ovi sada danas.
Gušta sam cilo vrime slušajući oni lipi skonski govor splitski
