Ma vidi ga šta je lip. Kako se samo izvalija u društvu, ka prajčić. A pošto vam je ti šaran?
- 200 eura i nosi.
- Ma di će bit šaran tako skup. A vidi mu droba. Da se nije nabuba galofaka?
- Nije iz uzgajališta. Ovo vam je, šjor, jadranski šaran. Zato je tako skup. Neki ga zovu i kirnja.
Bija bi ga i usvojia, al 6 kili? Diću s šnjim? Punicu ne bi zva, sa susidima san se svadija...
I tako. Reklo bi se, svega ima, samo uvik nešto fali. Rijetki su ti koji su jutros uspili uvatit sitniša od kraja, kanjce i glamce. Slatko, a nije ni skupo. Odlično, samo nema. A kad nema onda i srdele dobro dođu po 5 eura. Neki nedaju ni toliko.
- Velika srdeeela. Samo 5 euri.
- Ovo ti velika srdela?! Ajde moja gospojo...
Najbolje je onda kupit luca na fete, 10 eura kil. Ćipo tava.
Lipo je vidit divlje komarče. Išle su od malih za 15 eura do 30 za one priko kila. Male mišane s arbunima bile su po 10. Jesu male, isto ne bi propale kroz gradele.
Onda, prominilo se i to šta prodavači radidu suprotno od onoga šta govore na televiziji. Kolesterol je štetan, a on na peškariji najskuplji. Lignje od 18 do 30 eura. Od peškafonda nije ni bilo. A sipa, ljudi moji, 30 eura. Dođe vam crno prid očima pa vam zato i ne mogu reć koliko je bila hobotnica.
A šanpjer, i to od jučer, 40 eura kao i veeeliki škampi. Vrime je darivanja. Nu, i popusta. Samo ga nema.
