- Nije ovo više za moje godine - izgovori Luce, teškim, isprekidanim glasom, između dva gutljaja kave i dima cigarete.
- Sada kukaš, a uvik si prva za organizirat izlazak.
- Zaboravim da sam prošla pedesetu, ali ovakva jutra dobro me podsjete - još težim glasom, pokušavajući se bolje namjestit u stolici, jer po izrazu lica i usporenim pokretima vidljiva je bol u leđima.
- Jeste me dugo čekale? Da niste počele ogovarati dok se ja ne ugnijezdim. Konobar, veliku toplo - uleti Sonja, sva crvena u licu.
- A k'o smi bez tebe? - grintava i pospana nastavi Luce.
- Kako su se provele, moje cure? Je li bilo uleta?
- Vedrani skoro.
- Tko meni?
- Pa onaj oženjeni.
- Što će mi kada je oženjen?
- Sanja, jesam joj lipo rekla: Što te briga da je oženjen, to nije tvoj problem, već njegove žene.
Dok se Sanja smijala da se cijeli kafić okrenuo prema njima, Vedrana je ljutito gledala Lucu.
- Luce je u pravu - dobaci Sanja - ne dam ja mom Marku nosom vanka iza 8 uri bez mene. Puno ima takvih ka' vas dvi.
- A kakve smo nas dvi? - Uvrijeđeno, ispravljajući ramena povika Vedrana.
- Opasne raspuštenice - mirnim tonom, poluzatvorenih očiju objasni Luce. - Koja će normalna žena dozvolit da joj muž noćari?
- Nijedna! - u trenu nadoda Sanja.
- To ja godinama objašnjavam Vedrani. Da je brak u redu i da se vole, nit bi on izlazio po klubovima i kuva nas, nit bi žena doma čulila sama. Jedino, ako nije dogovor u braku pa i ona švrnja. Zato, što se brineš da je on oženjen, da ima sve doma ne bi tražio kod tebe. Sigurno ima viška, lipo uzmi i vrati ga doma ženi da ga čisti, pere i kuva.
- Bome, Luce, k'i sveto pismo - Sanja radosna jer se nešto pikantno događa. - Sada bi imala osmijeh i ne bi bila vako grintava, a tvoj zet bi mu bija najzahvalniji.
Na ovo su se iskreno sve tri nasmijale.
- E ovo si u pravu. Kad god dođem, smije se srdačno, ali u očima se vidi da bi me izbacio prije nego sam ušla. Nisam to prije primjećivala.
- Jer nisi željela. Moramo zapamtit da ne smijemo nit zvati, nit dolaziti. Jedino oni, kada im nešto trebamo i onda nam se raduju. Ne nama već tome što ćemo im udovoljit, naravno i odmah nestati.
- Luce, što si ti pospana? - Sada je Sanja pažnju okrenula, jer joj je tema o djeci dosadna, kaže ima ona dovoljno tih tema sa udatim prijateljicama. One joj služe za zabavnije teme.
- Nisam pospana, već mamurna.
- Pusti je, nalila je baba glavu.
- Za svoje novce. Što koga briga što ja radim.
- Reci Sanji što se tebi sinoć dogodilo.
- Vidiš da sam grintava k'o i Vedrana, znači da nisam iskoristila priliku.
- E moja Sanja, bit ćeš i na Lucu ljuta. Životnu priliku je propustila.
- Ne virujem, Luce da išta propusti. Ona uzme što triba i ne triba.
- Lipo me ti častiš - odbrusi ona, glumeći ljutnju, držeći se za glavu. - Dajte naručite mi još jednu kratku, satrat će me ovaj marmuluk.
- Jedino ako mi ispričaš što je to bilo sinoć veselo.
- Nije bilo, ali je moglo biti. Dok sam plesala uleti mi jedna ženskica i počnemo zajedno plesati, baš sam se dobro zabavljala. Pri kraju večeri, priđe mi njezin momak i kaže da se sviđam njegovoj curi. Ja uz onu buku doviknem, da je i ona meni simpatična, on odmah da drugu nedilju slavi rođendan da bih mogla doći - prekine Luce priču, kao dokaz da više nema što dodati.
- I to je to? - razočarana Sanja.
- Da.
- Aj, ne zezaj, reci zašto su te zvali na njegov rođendan - Vedrana se cijela uživjela u događaj.
- Čovik mi u kratkim crtama objasnio, da mu je cura obećala još jednu ženu kao poklon. Samo da ona triba izabrati tu ženu i ona izabrala mene.
Vedrana je uživala gledati Sanju kako stoji ukočena, otvorenih usana, koja su odavala veliki osmijeh i očima u kojima se vidjelo da ispred sebe ima cijelu scenu izvedbe poklona.
- Mogu s tobom? - odgovori, ne što je to i mislila, ali poznajete onu „što se babi snilo…..“
- Dogodine.
- Što si odgovorila?
- Da mi se ne skida za troje, ništa ispod petero.