Kasno proliće, točnije tri dana prid sv. Duju, koji se štuje 7. maja. Naša Lepa i njezina nesrića od čovika piju kafu na Rivi i gledaju brode.
Ne tribaju oni rič prozborit, a opet in je lipo zajedno.
Tako i jutros, bili su na Pazaru, dobro se iskarali da su ih sve kupravende čule! Njima je to normalno.
Sada kada su se isvađali, mogu na miru uživat u proliću i svojoj neobičnoj jubavi.
Prvi je on progovorija, ka da se prije po ure nisu rastavljali, po stoti put.
- Di idemo na ručak na sv. Duju?
Nit je prst pomakla, nit je oči otvorila. Uživa u splitskoj meditaciji. Da nije bar sto puta muža vratila materi, odakle je i doša, da nije bar sto puta rekla kako joj je ža šta ga je i pogledala, a kamoli se udala za njega, ne bi osjećala ovu lipotu! Ako si nervozan, tribaš se sa nekim iskarat, obavezno bližnjim, po mogućnosti mužen, tek onda možeš sist na Rivu i uživat u gledanju brodi.
- Zvala nas je Ruža. Šta kaže Branko?
- I on nas je zva.
- Bija bi red da bar jedan put idemo u Ruže, a ne godinama u Branka.
- A bija bi!
- Ko dolazi u Branka? - kurjožasto će Lepa, zna ona da u Branka bude po Zagore. Uvik se lipo zabavi.
- Klasika.
- Kad kažeš klasika, znači da ništa ne znaš!
- Ma nije to, već red je da jednu godinu idemo do Ruže- Smoje da potvrdu, on sve zna.
- Mirko, Maca, dite, mama, a i novu seosku udavaču dovodi Brankova mater.
- I ti bi nas odveja u Ruže, a u Branka lipota od judi! - samo nabrajanje već je zabavilo.
- Zna si ti kurvo muška di je meni draže, samo si se smija i ruga na moj račun.
- Ma nisan se ruga, svetoga mi Duje.
- Aj muči, ništa ti nije sveto! Svi sveci ovoga svita tebi su paprčnjak i demejana crnog.
- U te svece ubaci i Paškog sira- zadovoljno će Smoje.
- Ma šta Paški, dobar je tebi i iz Ljubitovice, samo da žeže i traži puno crnoga. Reci ti svojoj ženici, koju je udavaču ovu godinu mamica našla svon sinu? Ma koja je ovo po redu?
- Đava ji broji, samo znan da su sve starije i blesavije.
U glas su se nasmijali.
- Meni je najdraža ona prije pet - šest godina, kad se napila i skakala po svin muškin, čak si joj i ti bija seksi!
- Pa šta meni fali?- uspravi se Smoje i krene namištat zgužvanu košuju, da se vidi sva raskoš jednog muškarca.
- Mužu moj dragi, jedino di imaš viška, to je u glavi i mišini, svudi drugo Bog te nije obdarija!
- E sad si me najutila, kako tako možeš reč! A vidi me! - ponovo se ispravi i lagano pogleda prema doli, znate di, ali brzo pogleda gori.
- Slušaj samo još jedanput zadiraj mi se u muškost… neće ti biti laka!
Vidi Lepa da je pretjerala, baš joj zabavno malo ga bost. Voli ona svoga Smoju, pa nije lipo da ga puno povridi.
- Moran priznat, sve muškarce koje san prošla, nisu ka ti.
- A koliko si ih prošla? - sad Smoje nju krenija bost.
- Aj, ne juti me, diži se, idemo doma.
Došla je i Sudamja, dan sv. Duje, njih dvoje se skockali, baš kako se i kaže „uredili se ka da je sv. Duje“. Smoje se mora i sinoć i jutros oprat, kaže Lepa, kad je on u pitanju, nikad se ne zna je li šta zaboravija oprat, pa ga tanta i ujutro. Šta je sigurno, sigurno je.
Naravno da je u nje novčanik ka sve godine prije. Uvatila ga pod ruku namišta mu kolarinu, ona je obavezna. Jedva je čeka da prođe procesija da je može malo popustit. Ali!
- Miči ruke s kolarine, oćeš da me sve pazaruše ogovaraju? Rugat će se: „zavraga mu svi libri koje je pročita i napisa, kad nezna ni na sv. Duju bit gospodin“
- Dobro je.
- I boje ti je….
- Jesu ono Mirko i Maca? Di je mamica? A eno je.... vozi kolica. Kako plava kolica, al Maca nije rodila ćer?
- Ženo blažena šta mene pitaš, pitaj njih-gurne ga laktom, da je sve zvizde izbrojija.
- Zaveži tu jezičinu, čut će te- sve je ovo radila i govorila uz osmjeh, jer su im prilazili. On je bija u tamno modrom odijelu s crvenon kolarinom, da svi vide kako nije izdajica svog partizanskog srca! Ali je isto mudar i prilagodija se. Maca, sa sa svojih 120 kila, u širokin, lepršavin, šljokičastin gaćama, gori je imala kanarinac, žutu svilenu bluzu, a sve je to upotpunila nježno zelenin kaišon. Postole se zbog širine nogavica nisu ni vidile. Da pojednostavnin: ABBA u najlošijen izdanju!
Mamica je bila bila sva u crnini, ali je imala znak da više nije u koroti-veliki, bijeli, vezeni, čipkani kolet. Ako zavrući, komodno ga može skinut i svih nas zaštiti od marčanog sunca, koji je proša ima dva miseca.
- Ma jesu to naši Smojići? - kako nježno to zvuči iz Macinih usta-nasmije samu sebe Lepa.
- U ciloj gužvi mi na vas! Ma baš vas lipo vidit, nek vidim malu princezu.
- Eno dite u matere-pokaže glavon Mirko i nastavi šetnju sa svojoj ženon, uz Smojinu pratnju.
- Koja lipa cura! Baš mi je drago što ste dobili unuku- iskreno će Lepa.
- A šta ona drugo može rodit, nego dite! - sad je Lepi bilo jasno zašto i Smoje govori dite, a ne curica. Bože mili je zabavan ovaj svit - pomisli Lepa.
- Kako se mala zove? - priskače Lepa temu o nevisti.
- Ne znan.
- Kako ne znaš?
- Lako, počinje na P - to je jedino šta san zapantila.
Vidi Lepa da je vrag stvarno odnja šalu, velike su ovde polemike, ali isto nije mogla izdržat, a da je ne
zapita:
- Pa kako je zovete?
- Nikako! Šta ću je zvat?- žena u čudu - al se mora zvat dite od par miseci?
Dok su razgovarale, cilo vrime svekrva usporavala hod, samo da nije blizu neviste i sina. Lepi je sad bilo ža šta su ih vidili, lipše joj je šetat rukon pod ruku sa svojin mužen, nego sa ovon grintavon babon. Sve ove monade ionako bi saznala u Branka.
Vidi ona da se Smoje lipo zabavlja sa golupčićima, tako da je sve gledala kako će ubrzat i priključit se njima. Nije uspila!
Budala od muža, nije se ni okrenija da vidi kako je! Da se okrenija dala bi mu mig,vako je mogla po njemu i umrit.
Vama, što čitate, to je smišno, a ja san mogla umrit! Mogla san, jer mi je ova grintuša ispila možđane i tako se prazne tintare izvrnen i nema me više!
U sekundi, sama se pripala svojih riči i odlučila spasit goli život. Vikne:
- Smojeeeee!!!!!!!
Okrene se, ne samo Smoje, već po Rive. Pogleda je u čudu.
- Šta skričiš? - vrati se u prvobitni položaj i nastavlja šetat, ka da ništa nije bilo. Lepa je točno znala da će vako bit.
- Oprostite, ali moran mužu. Vidimo se u Branka - u sekundu se stvori kraj njega.
- Mužu, pusti mladost nek uživaju, ajmo ja i ti da in ne smetamo.
Kad su se malo udaljili od njih, Smoje odma upita.
- Šta ti bi?
- Ništa, ali bi bilo da se nismo makli!- dok je govorila okrečala se cilo vrime, da slučajno ne idu za njima.
- Slušaj, mogu ja babu slušat kada nas ima deset, aj može i pet, ali jedan na jedan ne mogu ni po cijenu života!
- Ne mogu i ne želin te razumit. Mene zanima di možemo kavu popit?
- Ja bi se malo šetala- molećivo će Lepa.
- Ako moš pit kavu šetajući, onda može! Ali se nismo našetali?
- Nismo, kupila san novu veštu i kad ću imat više priliku da je pokažen?
- I sad ja zbog tvoje vešte ne mogu pit kavu!
- Drugi put ću tebi kupit nešto lipo za obuć.
-Molin te obavezno veštu, da osjetin kako je šetat na sv. Duji u novoj vešti-malo jačin glason, da uđe u Lepinu glavurdu, jer hitno triba kavu!
Vidi Lepa da vrag odnija šalu, moraju odma naći misto za popit kavu.
Vrtila je glavon da uvati mot nekoga ko se se diže sa stola. Ali ma kakvi, svi zavaljeni u svoje stolice, procesija prošla, više nema šanse da se nađe stolica do iza tombule! A tombula u sedan uri popodne!
Cila se već opotila u novoj vešti, njezin muškardin s duvanon u ruci vrtija se oko nje i javlja se cilon Splitu! Zna ona da se pola njih on i ne sića!
Najednom čuje poznat glas, ali ne smi maknut pogled sa jednog stola, jer ima osjećaj da bi se mogli brzo dignit.
- Smoje, šta radite vas dvoje?- Feđa, onako usputno, iz navike.
- Evo šetan novu veštu! – Smoje će. Gleda ga Feđa i nije mu jasno.
- Pusti ga Feđa, iša je na kvasinu, nije popija petu kavu, pa radi meni dišpete.
- Di će te naći katrigu na sri Rive na sv. Duju? - pokušava Feđa smirit situaciju.
- To san mu i ja rekla, ali mamlaz, da bi mamlaz, navra ka junac!
- Feđa, više mi nisi prijatej!- glumeći da se uvridija, krene prema Marmontovoj.
-Di ćeš? - u glas nji dvoje.
- Iden ja u mog prijateja Branka, da se najiden i napijen, prije nego ga mater oženi nekon šupjačon!
Zatim se okrene prema Feđi:
- Di ti je žena, da i nju stavimo u bubanj za Brankovu ženu?
- Pa to mi je žena, kako će se udat?
- To ti njegovoj materi ne smeta, bitno da nije prišla 45, da može rodit!
Tako su se svi zajedno uputili, sa novon vešton u Branka.
- Sad kad san se pomolija sv. Duji, moran i drugin mojin svecima. Paprčnjaku, vinu i siru iz Ljubitovice. – zaključi Smoje i ubrza hod.
SMOJE NA PEŠKARIJI "Lepa moja, evo uru vrimena ti ga čuvam. Ne dan da se ni jedna šupjača približi"
